“Znanje je uvek dobro, svakako uvek bolje od neznanja.” Sergej Brin
Google je bez sumnje mnogo više od Internet pretraživača: svakoga dana ga kao osnovnu alatku koriste stotine miliona ljudi širom sveta – da bi se informisali, poslovali, obrazovali, radili ili kupovali. Ovaj neprikosnoveni vladar svetske kompjuterske mreže ušao je čak i u svakodnevni govor i rečnike kao novi glagol: prisetite se samo kada ste počeli da “guglujete” podatke. Iza kompanije koja danas vredi preko 90 milijardi dolara i zapošljava 45 hiljada radnika stoje dva inteligentna momka – Lari Pejdž i Sergej Brin – iz čije se kratke ali spektakularne karijere mogu naučiti brojne dragocene lekcije iz preduzetništva.
● OK je biti štreber.
Iako dolaze sa dva veoma različita kraja sveta, Lari i Sergej imaju jednu zajedničku osobinu: obojica su od malih nogu bili opčinjeni kompjuterima i pretvorili su to kroz školovanje u veliku životnu prednost. Detinjstva su im bila pomalo slična i vrlo različita.
Lari Pejdž je rođen u američkoj državi Mičigen, u porodici “kompjuteraša” – roditelji su mu oboje bili profesori informatike i već sa šest godina se, kako kaže, zaljubio u kompjuter.
Sergej Mihajlovič Brin je, s druge strane, rođeni Moskovljanin čiji je otac, profesor matematike, s porodicom napustio tadašnji SSSR i emigrirao u SAD kad je malom Sergeju bilo šest godina. Kao odličan student dobiće kasnije stipendiju za doktorat iz informatike na univerzitetu Stenford u Kaliforniji, gde će se upoznati sa još jednim diplomiranim informatičarem koji je došao na doktorske studije – Larijem Pejdžom.
● Dobar saradnik zlata vredi!
Kako će Pejdž kasnije pričati, Sergej i on su od trenutka kada su se prvi put sreli – išli jedan drugom na živce. Već prvog dana kad su se upoznali ušli su u dugačku diskusiju u kojoj se nisu složili ni po jednom pitanju. Međutim, uskoro su obojica počeli da poštuju jedan kod drugog znanje i intelektualne sposobnosti; naprosto su se složili oko toga da se ne slažu i počeli su da se međusobno uvažavaju, a ubrzo zatim i da sarađuju. Upustili su se u zajednički naučni rad na Pejdžovoj doktorskoj tezi – matematičkom modelu za pretraživanje veb sajtova – i postali kroz taj rad zapravo bliski lični prijatelji. Postavili su mrežu polovnih kompjutera u svojim studentskim sobama i uporno radili na projektu Internet pretraživača koji će se kroz godinu dana pojaviti u okviru Stenfordovog sajta na adresi google.stanford.edu. Njihov pretraživač je vrlo brzo postao toliko popularan među kolegama da je došlo do zagušenja na univerzitetskim serverima. Shvativši poslovni potencijal softvera kog su razvili, Pejdž i Brin odlučuju da napuste studije: sa jedva 25 godina u prijateljevoj garaži osnivaju kompaniju Google Inc.
Iako je dakle izvorna ideja bila Pejdžova, bez Brinovog matematičkog genija ne bi bilo moguće napraviti softverski model i Google bi možda zauvek ostao na papiru. Zahvaljujući saradnji između dva sjajna uma i dve snažne ličnosti, nastao je poslovni poduhvat koji se u roku od dve godine uspešno takmičio sa gigantima kompjuterske industrije. Kako je kompanija rasla, Pejdž i Brin su shvatili da im potreban još neko čiji je talenat za biznis dorastao poslu koji se širio: zaposlili su kao glavnog izvršnog direktora Erika Šmita, koji je pretvorio Google u ozbiljnu veliku korporaciju i usput kupio YouTube.
● Usavršavajte se.
Glavni razlog strelovitog uspeha Internet pretraživača kog su Lari i Sergej pokrenuli nalazio se svakako u efikasnosti i kvalitetu njihovog proizvoda kome je puno koristila sjajna usmena reklama koju je dobijao sa svih strana. No, to nije bilo dovoljno: jedan od poslovnih principa kompanije je da je “izvrsnost tek početak”. Umesto da se odmah proširi dalje na druge oblasti, Google je nastavio rad na usavršavanju pretraživača, predstavljajući tokom godina niz inovacija i poboljšanja zahvaljujući kojima se i danas lako obavlja više od milijardu pretraga svakog dana. Koliko god da ste dobri, uvek možete da budete i još bolji.
● Kvalitet je u jednostavnosti.
“Jednostavnost je moć”, kažu Pejdž i Brin – i odličan dokaz toga je upravo početna strana njihovog pretraživača koja se danas nalazi na monitoru bezmalo svakog kompjutera na planeti: bela pozadina, bez napadnih reklama koje ometaju brzinu pretraživanja. Grafička jednostavnost i lakoća upotrebe odlikuju i ostale proizvode kompanije Google, čiji programeri rade prateći uputstva da postavljaju samo funkcije koje su korisnicima stvarno potrebne za rad.
● Poklanjajte.
Ljudi uglavnom ne žele da plaćaju za ono što dobijaju na Internetu i zato je Google ponudio korisnicima čitav niz besplatnih servisa: Gmail, Google Docs, Google Maps, Google Earth, Google+, Google Chrome… Uloženi su milioni dolara u razvoj ovih projekata koji naposletku u stvari grade imidž brenda. Zahvaljući njima kompanija se nametnula u svakodnevnici miliona posetilaca mreže i izgradila veliku bazu lojalnih korisnika.
● Nemojte biti zli.
Iako je tokom poslednjih nekoliko godina podvrgnuta oštrim kritikama zbog zaštite privatnosti podataka, kompanija Google je dugo nastupala pod sloganom “Nemojte biti zli” (Don’t Be Evil) i zbilja sticala ugled zbog etičnog i društveno odgovornog poslovanja – od nekonvencionalnih uslova rada omogućenih zaposlenima u njihovom korporativnom sedištu u čuvenoj Silicijumskoj Dolini, preko promovisanja softvera otvorenog koda (open source), do filantropije. Neprofitna organizacija Google.org posvećena je rešavanju globalnih problema siromaštva, zdravstva, obnovljivih izvora energije i klimatskih promena.
“Verujemo da će nam dugoročno bolje služiti kompanija koj čini dobre stvari za ceo svet, čak i ako zato zanemarimo neke kratkoročne dobiti.” Lari Pejdž i Sergej Brin.