Sport je odličan način da ostanete aktivni i zdravi, ali često vodi do povreda. Od uganuća i istegnuća do preloma i potresa mozga, postoje razne vrste sportskih povreda sa kojima se sportisti mogu susresti tokom svoje sportske karijere ili čak dok se amaterki bave sportom. U ovom članku ćemo detaljnije pogledati najčešće sportske povrede i kako ih najjednostavnije možete tretirati.
Uganuća
Uganuće se javlja kada se ligament istegne ili pokida. Ligamenti su čvrsto, vlaknasto tkivo koje povezuje kosti jedne sa drugima i obezbeđuje stabilnost zglobova. Najčešća područja gde se dešava uganuće su gležnjevi, zglobovi i kolena. Uganuća su obično uzrokovana iznenadnim uvrtanjem ili preokretom zgloba, na primer kada se košarkaš nezgodno spusti nakon skoka.
Simptomi uganuća uključuju bol, otok i ograničenu pokretljivost u zahvaćenom zglobu. Lečenje uganuća uključuje mirovanje, led, kompresiju i podizanje noge na viši položaj. Treba izbegavati oslanjanje na povređeni zglob i koristiti štake ako je potrebno. Fizikalna terapija se takođe preporučuje kako bi se poboljšao opseg pokreta i ojačao zahvaćeni zglob.
Istezanje
Istezanje nastaje kada se mišić ili tetiva istegne ili pokida. Tetive su vlaknasto tkivo koje povezuje mišiće sa kostima. Najčešća područja gde možete tetivu da istegnete mišići leđa. Istezanje je obično uzrokovano prekomernom upotrebom ili iznenadnim pokretima.
Simptomi istezanja uključuju bol, otok i ograničenu pokretljivost u zahvaćenom mišiću ili zglobu. Lečenje uključuje mirovanje, led i kompresiju. Trebalo bi da izbegavate korišćenje zahvaćenog mišića i možda ćete morati da koristite štake, steznik ili tretman kao što je kinezi terapija za podršku zahvaćenom mišiću. Fizikalna terapija se takođe može preporučiti kako bi se poboljšao opseg pokreta i ojačao zahvaćeni mišić.
Prelomi
Prelom nastaje kada se kost polomi. Prelomi su obično uzrokovani iznenadnim udarom ili traumom, na primer kada se fudbaler sudari sa drugim igračem. Prelomi mogu varirati od manjih pukotina do potpunih preloma kosti.
Simptomi preloma uključuju bol, otok, modrice i ograničenu pokretljivost u zahvaćenom području. Lečenje preloma zavisi od težine povrede. Manji prelomi se mogu lečiti mirovanjem, ledom i imobilizacijom pomoću gipsa ili proteza. Ozbiljniji prelomi mogu zahtevati operaciju da bi se ponovo poravnala i stabilizovala slomljena kost.
Iščašenje
Dislokacija ili iščašenje nastaje kada se kost izađe iz svog svog normalnog položaja. Dislokacije su obično uzrokovane iznenadnim udarom ili traumom. Najčešće možete možete iščašiti rame ili prst.
Simptomi dislokacije uključuju bol, otok i deformitet u zahvaćenom zglobu. Lečenje dislokacije uključuje nežno vraćanje kosti na mesto i imobilizaciju zgloba pomoću gipsa ili proteza. Fizikalna terapija se takođe može preporučiti kako bi se poboljšao opseg pokreta i ojačao zahvaćeni zglob.
Potres mozga
Do potresa mozga dolazi kada dođe do udarca u glavu zbog čega se mozak brzo kreće napred-nazad. Potresi mozga su uobičajeni u kontaktnim sportovima kao što su fudbal i hokej. Simptomi potresa mozga uključuju glavobolju, vrtoglavicu, konfuziju i gubitak pamćenja.
Lečenje potresa mozga uključuje odmor, izbegavanje fizičkih i kognitivnih aktivnosti, a ponekad i lekove. Vraćanje normalnim sportskim aktivnostima je tek onda kada sportista dobije odobrenje od lekara.
Upala pokosnica
Upala pokosnica nastaju kada se mišići, tetive i koštano tkivo oko potkolenice upale. Udlage za potkolenicu su uobičajene kod trkača i plesača koji se bave pokretima koji se ponavljaju koji opterećuju potkolenicu. Simptomi uključuju bol, otok i osetljivost duž potkolenice.
Lečenje ovog stanja uključuje mirovanje, led, kompresiju i podizanje noge na jastuk, tako da nije u ravnom položaju. Trebalo bi da izbegavate aktivnosti koje otežavaju zahvaćeno područje i možda ćete morati da nosite protezu ili potporu da biste smanjili pritisak na potkolenicu. Fizikalna terapija se takođe preporučuje kod ovakvih tipova povreda.
Sprečavanje sportskih povreda
Iako je nemoguće u potpunosti eliminisati rizik od sportskih povreda, postoje koraci koje možete preduzeti da smanjite rizik. Ovi uključuju:
- Nosite odgovarajuću zaštitnu opremu, kao što su šlemovi, jastučići i zaštitne naočare.
- Pravilno zagrevanje pre bavljenja fizičkom aktivnošću.
- Postepeno povećavajte intenzitet i trajanje vaše fizičke aktivnosti.
- Korišćenje pravilne tehnike i forme tokom fizičke aktivnosti.
- Ostanite hidrirani i pravite pauze po potrebi.
- Slušajte svoje telo i zaustavite se ako osetite bol ili nelagodnost.
- Uključite vežbe snage i kondicije u svoj režim treninga.
Sportke povrede mogu biti u rasponu od manjih uganuća i istegnuća do ozbiljnijih preloma i potresa mozga. Takođe možete možete koristiti i kinesio taping, koji će dodatno ubrzati vaš proces oporavka.