Kada pričamo o magacinima i mestima za skladištenje, ne možemo i da ne pričamo o njihovoj čistoći, bezbednosti i načinu održavanja. Postoji više vrsta magacina koje firme širom Srbije koriste, kao što su:
- Centralni magacini – za robu široke namene i upotrebe
- Magacini za alate
- Magacini za sirovine u proizvodnji
- Pa i same proizvode koji se u firmi izrađuju
Da bi osigurali bezbednost i integritet tih proizvoda, naš je zadatak da održavamo, ne samo visok stepen čistoće u magacinima, nego i da budemo sigurni da u njima nema raznih insekata, glodara i drugih štetočina koji ih mogu oštetiti.
Štetočine – Miševi I Pacovi
Pored očigledne neprijatnosti koju može izazvati sam susret sa glodarom, mišem ili pacovom, tu je i opasnost koju oni sa sobom donose. Tu opasnost možemo podeliti na dve osnovne kategorije – materijalna i zdravstvena šteta.
Materijalna Šteta
Pod materijalnom štetom podrazumevamo naravno mehaničko oštećenje koje glodari i njihovi mali oštri zubi izazivaju. Najveći problem sa njima je što oni mogu oštetiti gotovo sve… od kablova do kojih dođu, kablova koji neretko prolaze kroz magacine i skladišta i omogučavaju funkcionisanje infrastrukture vaše firme.
Takođe, ove male štetočine neće prezati od toga da pregrizu džakove, kutije i sve druge vrste pakovanja koje sadrže vaše proizvode i time ih uništiti. Pored mehaničke štete koju izazivaju, ako dođu u kontakt sa namirnicama za ljudsku ili životinjsku upotrebu, te namirnice će morati da se unište. Tako da mehanička šteta glodara može biti astronomska, ako im se “da” dovoljno vremena.
Zdravstvena Šteta
Nije tajna da su miševi i pacovi legla zaraze. Najviše zbog načina i mesta na kojima žive – od kanalizacija, otpada i slično… gde mogu doći u kontakt sa mikroorganizimima koje prenose i koji mogu izazvati zarazu kod ljudi ako dođu u kontakt sa njihovim izvorima hrane i vode.
Uništavanje Glodara I Deratizacija Magacina I Skladišta
Iz prethodnog teksta jasno je zašto želimo da se rešimo ovih štetočina i zašto ih želimo što dalje od naših skladišta, posebno ako su u njima osetljive namirnice. Ali kako tačno to da uradimo? Na koji način je najbolje rešiti se glodara kao što su miševi i pacovi?
Deratizacija Beograd – Mere Prevencije
Celog života su nas učili da je bolje sprečiti nego lečiti i, iako je ova maksima uvek bila povezivana sa zdravljem, i te kako se može primeniti i na problem deratizacije. Najbolje je pokušati sprečiti štetočine da uopšte dođu do vaših skladišta i magacina i naprave štetu.
To radimo na sledeće načine:
- Održavanjem visokog stepena higijene i uklanjanja otpada
- Skladištenje namirnica u kontejnere koje glodari ne mogu da oštete
- Korišćenja čvrstih materijala u izgradnji skladišnih prostora, kao što su lim, čelik, beton itd.
- Pokrivanje pukotina i otvora kroz koje bi sitni glodari mogli da dođu do vašeg magacinskog prostora
Naravno, jasno je da ove preventivne mere neće funkcionisati uvek i da će ipak da se desi da neki mali glodar probije sve barijere i dođe do cilja! U tom slučaju na raspolaganju su nam fizičke, biološle i hemijske mere deratizacije magacina.
Fizička Deratizacija Magacina
Fizičke mere su i najpopularniji vid mera koje smo primetili da naši klijenti koriste. One idu od zamki raznih vrsta – od veoma humanih do ne toliko humanih, kao što su lepak, struja ili drugi vid fizičkog oštećenja.
Takođe postoje i dopunske mere kao što su ultrazvučni uređaju koji svojim delovanje odvraćaju glodare od dolaženja u ove prostore.
Biološka Deratizacija
Iako zvuči zastrašujuće i opasno, kao neka scena iz Prvog Svetskog Rata gde su korišćeni bojni otrovi, ovo je mera primene prirodnih neprijatelja glodara, kao što su psi ili mačke.
Problem sa ovom merom je taj što životinjama i njihovoj obuci treba posvetiti dosta vremena. Ukoliko imate nekog domaćeg ljubimca koji se mota oko vašeg magacina, možda će sam da reši problem glodara, ali ovo nije toliko čest slučaj tako da se u praksi ređe primenjuje.
Hemijska Deratizacija i Dezinsekcija u Beogradu
Hemijska deratizacija je ona koja se najčešće upotrebljava, a to je i ona koju će ovlašćeno lice za deratizaciju i dezinsekciju da primeni ukoliko ga pozovete.
Kada se radi o hemijskoj deratizaciji, zapravo pričamo o upotrebi otrova koji će kod glodara izazvati unutrašnje krvarenje i smrt. A opet i te otrove delimo na one brzog i sporog delovanja.
Iako se otrovi brzog delovanja čine kao dobro i… brzo rešenje ovog problema, u praksi nije uvek tako. Iako su štetočine, glodari su ipak pametne životinje i ako primete da neki od članova ima posledice od konzumiranja hrane (koju smo “obogatili” otrovom), prestaće da je jedu.
Zato se u praksi sve više koriste otrovi sporog dejstva koji glodarima omogućavaju da pojedu hranu sa kojom se čini da je sve u redu. Da bi otrov počeo da deluje tek kasnije, 24 ili čak 48 sati posle konzumacije.